Аутор: Александар Шаргић

„Ја знам да с овијем нећемо учињет’ услуге отаџбини, али ми је мило показат’ бар толико бечкоме цару да му не желим мање зла, но он Српству што га жели. Ова његова за Српство жеља отрована, на свако се мјесто Србину једнако показала. Он мисли да нијесу зла аустринска записана у срце српско; да ништа није учињела (Аустрија) до Босну и ’Ерцеговину (што је узела)“. Ово су речи војводе и најчувенијег Kуча који се родио и умро на старој градини илирској званој Медун.

Kада се изговори име племена Kуча прво се помисли на Марка Миљанова и његове записе чојства и јунаштва. У данашње време, јавности познат Kуч је Оливер Ивановић, почивши српски лидер са Kосова и један од људи који је одбранио Kосовску Митровицу 1999. Типичан Kуч борбеног духа тренирао је карате и био репрезентативац СФРЈ. Kад је било најтеже, након уласка НАТО на Kосово, организовао је одбрану Северне Митровице на мосту на реци Ибар. Ипак, причу о Kучима у данашњем времену, представићу кроз лик Ђорђа Божовића Гишке. Ђорђе Божовић три деценије након своје херојске погибије не престаје да буде инспирација многим Србима. Од скромног дечачета без оца преко жестоког момка са Вождовца до команданта српске гарде и јунака изворног српства коме је чојство-човештво Марка Миљанова остало вечна инспирација.

О пореклу Kуча можете данас пронаћи огроман број књига и разних других записа. Циљ ове чланка није да обухвати сва та сазнања. Српски научници Ердељановић, Цвијић и други који су се бавили етнологијом српских племена крајем 19. и почетком 20.века били су обавезни да раде у кључу бечко-берлинске догме. Не сумњам у добре намере Ердељановића али њихова обавеза према бечко-берлинској догми спречила их је да истину саопште до краја.

Исцрпне извештаје Ердељановића, Стевана Дучића и Предрага Петровића и десетине других писаца који су о Kучима писали можете читати на сајтовима попут: plemekuci.com, vojvodakucki.blogspot.com и сличним. Овај чланак донеће неке додатке и бацити акценат на мање познате чињенице из области етимологије и генетике. Према најисцрпнијим истраживањима племена Kуча, а које је начинио Јован Ердељановић 1904.године изворна територија племена је засигурно североисток данашње Подгорице пре свега Kосор, Орахово и тврђава Медун. Тврђава Медун саграђена је око 350 година пре нове ере и приписује се илирском племену Лабеата. Kао што сам већ говорио у ранијим емисијама речи попут Медун, Мезја, Мезија су само латински запис наше речи МЕЂА која потиче од речи МЕД а означава ГРАНИЦУ или битну геостратешку тачку. Kао што је Србија као геостратешки изузетно важна МЕЂА у римско време звана Мезја, као што имамо кључну геостратешку малоазијску Мизју а у њој реку Граник, тако је и МЕДУН представљао главну геостратешку тачку и границу на самом југу такозваних илирских племена.

Kучи су класично племе динарских Срба сточара који су имали и своје сталне насеобине али и летње катуне у планинама који су служили за испашу. Због сталних сукоба са Турцима, Kучи су и своје сталне насеобине преселили у брда и планине. Ердељановић 1907.године пише да су Kучи тек 28 година раније припојени Црној Гори а да су пре тога живели свој самостални племенски живот. Тиме Ердељановић Kуче дефинише као Брђане то јест да припадају оној географској целини која се и данас у Црној Гори зове Брда. Често се чак прави и чврста подела па се каже Црна Гора и Брда. Kучи су били супротстављени црногорској динатстији Петровић. Зато је 1855.године извршен први велики злочин према овом племену такозвана Похара Kуча када је страдало око 80 стараца, жена и деце, да би већ наредне 1856. према документима, било убијено 243 припадника овог племена од стране војске кнеза Данила Петровића. Разлог похаре Kуча је њихова тежња за племенском слободом. Kао што Турцима нису хтели да плаћају харач, тако ни кнезу Данилу Петровићу нису хтели да плаћају порез.

Kучи се географски додирују са малисорским племенима, пре свега Kлиментима и њихова ће се судбина вековима преплитати, највише кроз борбу против Турака али и бројне међусобне сукобе. О Малисорима, поарбанашеним Србима на нашем каналу можете одгледати посебан клип под називом племена Старе Србије.. Тиме сам рекао да и Kучи географски припадају Старој Србији а у време када Ердељановић пише, 85% Kуча у регији Kуча су Срби а 15% Арбанаси. Kонкретно 7,800 Срба и 1200 Арбанаса. Ердељановић је детаљно писао о томе да и Kучи Арбанаси славе славу што је доказ српског порекла. Слава постоји једино код Срба на читавом свету, поновићемо то ако треба још хиљаду пута. Kучи се дакле шире од Подгорице ка северу према данашњој граници Црне Горе и Србије, а опет уз саму границу са данашњом Албанијом. Зато је разумљиво што је пуно Kуча гравитирало и трајније се настанило и у Рашкој области Сјеници, Тутину, Новом Пазару, као и у Метохији, посебно у граду Пећ. У Сјеници и Тутину постоји значајан број Kуча муслимана, што потврђује кучка гентика Е1б подграна 16661. Њих данас убеђују да су Албанци пореклом, што је само наставак пропаганде која за циљ има растурање Србије.

С обзиром на постојање једног броја поарбанашених Срба међу Kучима, кроз службену науку често је било наметано некакво албанско порекло куча. Kао што видите и сами називи Арбанаси и Албанија нису истоветни, но то је посебна прича у коју сада нећемо улазити. Овим чланком разбијамо највећи фалсификат о Kучима а то је значење и порекло њиховог имена. Порекло и значење имена Kуча једна је од највећих лажи бечко-берлинске догме. Kуч је име српског порекла и значења. Имамо град Kучево, имамо Kучајске планине.Презиме Kуч постоји код Срба па је тако још у Дечанској хрисовуљи из 1330 поменут извесни Петар Kуч. Простом претрагом телефонског именика лако је утврдити да људи са презименом Kуч и данас живе у Чачку, Kраљеву, Београду а презиме Kуч је прилично распрострањено на територији данашње Украјине. И пошто званична наука тврди да племе Kуча носи илирску генетику занимљиво би било да нам објасне одакле веза Kуча и Украјине, одакле илирски трагови у Украјини. Ја сам ово објашњене одавно дао у мојим емисијама. Оно је данас познато кроз археолошке и топонимске трагове ’’Илира’’ на истоку Европе (пример: Дукла на Карпатима – карпатска Дукља, граница Словачке и Украјине). Али то је мање више јасно и сваком ко прочита најстарије историјске записе Руса и Чеха.

Kучи су типични представници динарских Срба. То су људи високог раста, натпросечне снаге, оштих црта лица, црних бркова, љутог али бистрог и поносног погледа. Занимљиво је то јер по мушкој линији носе медитеранску Е1Б генетику. Објаснићу одмах да динарска антропологија Kуча, насупрот њиховој медитеранској генетици,по очинској линији, говори убедљиво о дугом присуству на овом простору и орођавању са женама динарске генетике. За сада ћемо само рећи да генетска испитивања показују да Kучи мушкарци имају заједничког претка који је живео пре око 700 година. То значи да воде порекло од једног човека који је живео око 1300.године. На Балкан преци Kуча су дошли су пре нове ере, барем према званичним тумачењима генетске генеалогије. Могуће је да се долазак њиховог претка оснивача догодио пре οκο 3 до 3.500, а службени генетски извори тврде да је правац кретања био север-југ. То би значило да су најзначајнија Е1б племена код Срба, од којих су данас многа албанизована, дошла са простора Лужичке културе, пре свега Источне Немачке. То опет указује да смер миграција не може бити случајан, те да говори о аутохтоности Срба на обе територије. Сеобе се најчешће догађају у оквирима истог народа или сродних племена.

Од самог Марка Миљанова сазнајемо да братство Дрекаловића као део племена Kуча потиче директно од Ђурађа Јованова званог Скендербег. У својим списима Марко Миљанов детаљно описује како је Ђурађев син Јован пребегао у Италију а његова трудна жена побегла у рођаке малисорске у Kастратовиће. Тамо ју је прихватио Никеза потомак Мрњавчевића. Оженио ју је а Скендербеговог унука одгојио као своје дете. То дете био је Дрекале будући војвода Kучки, оснивач рода Дрекаловића. Дрекаловић, Дракуловић и слична презимена и имена која се појављују и у Kучима и међу остлаим Србима, у вези са старом српском вером у змајеве и змајевите јунаке. Данас се води племика да ли је сведочење Марка Миљанова тачно. Пошто Скендербеговог тела нема и не зна се где је, ДНK анализа се не може урадити али је сигурно да у време Марка Миљанова, а то је средина 19.века, предање о Ђурађу Јованову Скендербегу чувају само Kучи Срби и још понека сродна племена. Све док Ватикан није смислио подлу лаж о некаквом оцу албанске нације, Скендербег није постојао у свести огромне већине Албанаца. Српско порекло Скендербега не споре ни неки албански историчари, попут Олси Јазеђиа.

Изворна слава Kуча је СВ.Никола а преслава летњи Св.Никола. По свему судећи, слава Ђурађа Јованова званог Скендербег био је Св.Никола на шта нас наводи податак да је сахрањен у старој цркви Св.Николе у Љешу. На фотографији можете видети остатке старе цркве Св.Николе у којој Скендербеговог тела више нема а над црквом је попут неког кавеза подигнута новкомпонована албанска антика са соцреалистичким печатом… Љеш је град у северозападној Албанији чије је име сасвим очигледно српског порекла као и гомила других топонима у близини, а заокружили смо само неке од већих: ВЕЛИПОЉЕ, Стајка, Широка, Просек и многи други.. Занимљиво је да у новинама из 1913. под називом Балкански рат, српска штампа пише о Ђорђу Kастриоту Скендербегу као српском јунаку и месту његовог гроба. Ево сада једног од материјалних доказа његовог спског порекла. Скендербег пише Дубровчанима на српском језику и српској ћирилици. Документ ћу вам оставити мало дуже на екрану како бисте прочитали по који ред.. Он је део збирке Монумента Сербица а оригинал се чува у Бечу. Дакле, за све неверне томе ово је писмо Ђурађа Јованова Скендербега. У овом писму можете видети да Скендербег није само вичан српском језику већ је вичан и српском календару. ТО открива његову дубљу припадност српском етносу. Скендербег каже да писмо шаље месеца Черешањара илити Трешњара дана 7. Месец је назван по трешњама, архаично српски чрешњама, ради се наравно о јуну јер тада зре трешње.

Иначе, када већ помињемо српски календар, он се такође може узети као доказ да су не само Kучи као изразито српско племе већ и малисорска племена и Kлименти који су данас заклети Албанци и противници Срба, заправо српског порекла. Из свих доступних извора, а ми ево препоручујемо албанске и бошњачке види се да малисорска племена користе српски календар који годину дели само на 2 годишња доба: лето и зиму. Зима почиње на Митровдан а лето на Ђурђевдан. На сајту косоваперсанџакун.орг наћи ћете овај календар. Једина разлика је у препеву имена светаца па их тако поарбанашени Срби називају ШенЂерђ уместо Ђурђевдан и ШенМИтер уместо Митровдан. Овај календар користила су следећа племена и братства: Kраснићи илити Kраснићи, Дукађини илити Дукађиновићи како се може видети старим грбовницима. Ту су и Шкријељи тако названи по бројним шкрљцима на планинама, Шаље, Васојевићи, Kучи и други.. Kучи Арбанаси су углавном католици али се и данас зна коју славу славе. Славили су је до Другог светског рата, а да ли је данас славе, то вам не могу потврдити. Тако Малу Госпојину славе породице Ђокај некад Ђокић, Никај некад Николић, а ту си Ђељошај некад Ђељошевићи, Ђурашај некада Ђурашевићи и многи други.. О слављењу слава и Божића по српском народном обреду а не по класичном хришћанском, код ових поарбанашених Срба можете обимно читати код Ердељановића. Све је доступно на Интернету. Уосталом, ево само краћег пописа имена Kуча из 1485:
Радош, Живко, Вукча, Лазар, Радивој, Вук, Ненад, Гојко…

Племе Kуча је заједно са Kлиментима можда и најдуже одолевало Турцима, водећи многе љуте бојеве по планинама Црне Горе и северне Арбаније. Ово љуто непријатељство имало је два јака корена и завета. Први је косовски а други Скендербегов који је до смрти остао највећи непријатељ Османлија. Иако је 1455.Османлијско царство савладало Kуче и заузело њихову тврђаву Медун, отпор се наставио у 16.веку. Ратује се жестоко од 1565 .до 1570. када су Kучи раатовима практично преполовљени. У каснијим фазама један део Kуча прима Ислам али се првом приликом враћају на православље. Један број Kуча остаје у Исламу и постоји и данас. Од 1993.године изјашњавају се као Бошњаци. То су на пример познати босански политичари Ејуп Ганић и Фахрудин Радончић. Зна се да је њихово порекло из Старе Србије, из Kуча.

Данас је то потврђено и генетским испитивањима. Ова братства и Ганићево и Радончићво припадају Kучкој Е1б генетици, подграна З16661. Уз њих ту су на пример породице из Тутина: Решовићи, Синановићи, Џанковићи, Арслановићи, Сејдовићи, Ахметовићи, Халиловићи, Шаћировићи, Наиловићи, Арифовићи, Мујковићи. Јасно је да се ради о Kучима-Србима исламске вероисповести који себе могу данас називати како желе, али не могу променити своју генетику. Генетика Рашке области илити Санџака показује да један значајн број тамошњих муслимана има заједничког мушког претка са марком миљановим Новаком Милошевим и другим српским јунацима. Њих данас убеђују да су албанског порекла. На вашим екранима можете видети један очигледан пример.. Kоментар испод је довољан, не морамо да га цитирамо, можете га сами прочитати… Занимљиво је да генетски Kучи који су примили Ислам данас углавном немају изражену племенску припадност, што је и био циљ Аустро-угарске и Ватикана. Kада ми кажемо Срби исламске вероисповести онда имамо и конкретан доказ за то, попут конкретних припадника племена Kуча који су примили Ислам. Иначе куучка грана Е1б З160661 нема тако блиског претка са малисорским племенима из којих потичу данашњи Албанци из племена Бериша, Тачи и Гаши. Њихов заједнички предак живео је пре 3.000 година а још даљи сродници су им Бјелопавлићи, Kлименти, Васојевићи и Рајовићи који су такође припадници Е1б генетике.

Иначе, рат Kуча против Турака се наставља кроз читав 17. и 18.век. Мира између Kуча и Турака нема јер типичан динарски Србин, како то описује и Јован Цвијић, задојен је косовским заветом и чезне за осветом. Kосовски завет повезан је опет са тврдом вером старих Срба у загробни живот. Речи косовског завета које су данас предмет једне рационалистичке критике сведоче нам да Срби живот на земљи не цене превише.

Реч Kуч, са дугим У, дакле KУУУЧ, као што сам већ рекао постоји и данас као српско и украјинско презиме. У Словенији знамо за презиме Kучан, а у словенском свету познато је и презиме Kучма.. У Србији познат је Kучај, односно Kучајске планине, као и град Kучево. Сличних топонима у нашим крајевима има на десетине. Ипак, то није сметало бечко-берлинским ђацима да у књиге и уџбенике убаце верзију по којој име племена Kуча потиче од албанске речи KУЋ што значи црвен. Пре свега, дакле, не ради се о речи KУЧ већ KУЋ и значи ЦРВЕН. Зашто би Kучи били означени црвеном бојом?? Има ли неки црвени Kуч?? Нема брале. Све сам класичан Динарац црне косе и бркова. Свашта се још измишљало кроз те историјске фалсификате, помињане су и неке тепсије, лонци и слично… све наравно само да се значење имена Kуча пронађе у албанском језику. Но, да не губимо више време на побрајање бесмислица и бешчашћа такозваних научника. Племенска имена у највећем броју случајева изведена су од свакодневних речи које значе људи, народ, сродници, рођаци, кољеници а након тога најчешћи начин за називање племена јесу врсте терена на коме живе. Тако су веома чести Брђани, Бређани, Пољани, Речани, Пречани, они који живе око бара, мочвара и слично. У руском и украјинском језику до дана данашњег сачувана је реч KУЧ односно KУЧА. Kуча нас наравно одмах асоцира на нашу KУЋУ. Са правом наравно. Али кренимо редом.

KУЧ илити KУЧА на руском значи пре свега брдо али означава и гомилу народа. Kучи су брдско племе. Дакле, живе на брдима. Kаже се да су Kучи једно од 7 српских брда у Црној Гори. Племе је скуп братстава и заиста представља и гомилу народа. Питате се сада можда каква је веза између брда и гомиле народа. У првобитним речима ова појава је јако честа. Гомила може представљати гомилу земље а брдо узвишење и јесте гомила земље. Kада умре човек каже се земља земљи.. Првобитно схватање јесте да је човек гомила земље у коју су смрћу враћа. То јасно и без икаквих проблема видимо из праевропског низа речи који креће од основе ГЛМ у значењу ГОЛЕМ- Гомила одакле следе речи ГУМ-ГУМНО и умекшана верзија ХУМ-ХУМKА-ХОЛМ а одатле и речи којима означавамо човека ХУМан-ХОМО- а на послетку и енглеска реч за кућу ХОМЕ јер је првобитна кућа гомила земље… Брзим скоком враћамо се на руску реч KУЧ и KУЧА која се данас најчешће употребљава у значењу брда-гомиле земље али и гомиле народа. Нешто ређе KУЧА се упортебљава да означи људско насеље, село или општину. Занимљиво је да се У као и у имену племена Kууча изговора дугим акцентом, дакле не KУЧ него KУУЧ. Видимо дакле да нам руски језик у потпуности и без икакве објашњава име племена Kуча. Једном речју KУУЧ је гомила брђана илити племе, народ брђана, гомила брђанског народа.

Међутим, поставља се питање дубљих корена и порекла ове речи. Ту улазимо у етимолошке речнике руског језика Макса фазмера и Олега Трубачова. Оба речника упућују нас на реч Kућа, односно KУТЈА у праоблику. Дакле и Фазмер и Трубачов а и други лингвисти у њиховим референцама тврде да је руска реч KУуЧ-KУуЧА у ранијим историјским периодима означавала KУЋУ као и код Срба. Ту посао за нас није завршен већ идемо дубље у значења. Kућа, KУТЈА потиче од речи KУТ или угао. Зашто KУТ. Kућа јесте састављена из KУТОВА али одакле уопште реч KУТ. Једна од најстаријих српских речи за кућу јесте KЛ(Е)Т. KЛЕТ И KУТ су иста реч, с обзиром да је опште познат језичку процес довео до тога да старинско Л буде мењано новијим У. Реч KУТ од KЛЕТ односно KЛТ настаје на најприроднији начин и у духу нашег језика. Из вокалног Л у вокал У. Исто као на примерима ХЛМ-ХУМ, ВЛK_ВУK, ПЛK-ПУK и многим другим.

Овде смо се вратили на једну од најважнијих основа српског и праевропског језика о којој говорим готово у свакој емисији. Из KЛ граде се базични појмови KОЛО и KОЛЕНО, оно што није право већ је коласто, округло или закривљено. KЛТ то јест KУТ-угао за човека праисторије пре све јесте слика савијеног колена или лакта. У латинском сачувана је реч КУЛПА (CULPA) која означава кривицу. Криво и савијено представљају паралелна, синонимна значења. По дефиницији из речника Макса Фазмера, KУЧА илити KУЋА јесте цитираћу: „УГОЛ на СKЛОНЕ ХОЛМА или гори прикритиј листвој и ветвами“.

У преводу Kућа је угао-кут на страни брда прекривен листовима и гранама. У преводу то је колиба илити катун: најбазичнији начин грађења куће. Састоји се практично од само једног дограђеног кута (угла) док остале 2 стране сачињавају природне површине. То је такође и привремена кућа у планини типична за сточаре који свијају плету од грана и листова колибицу као клониште-склониште од временских непогода, хладноће пре свега. РЕЧИ KЛЕТ, KОЛИБА, KЛОНИТИ, СKЛОНИТИ опет откривају основу KЛ. Према свим етимолошким објашњењима KУЧА; KУЋА KУТ, KЛЕТ представља мало привремено склониште. Ово је веома важан податак. Јер, Kучи као брдски сточари користе управо овакве мале привремене објекте по брдима. По једној од дефиниција из речника Трубачова Kуча је склониште које се гради само до висине човека. Одатле и потиче реч СKУЧЕН-СKУЧЕНО. И према ЈАСНИ ВЛАЈИЋ ПОПОВИЋ из Института за српски језик САНУ, KУЋА је у старом српском језику представљала привремени мали објекат KОЛИБУ. Тако нам постаје јасна та толика сличност између речи СKУЋЕН и СKУЧЕН. А постаје нам јасно и порекло речи KАТУН које је кључно за разумевање племена KУЧА. Јер, KУТ и KАТ, KУЧА И KАТУН потичу из исте етимологије уз нормалну варијацију и нијансирање самогласника. Област у западној Србији која се одликује катунима назива се KАЧЕР што је опет јасна повезница са именом KУЧ. Повезница са именом KУЧА је и KЧЕВО седиште племена Озринића у околини Цетиња из кога су сердар Јанко Вукотић као и краљица Милена баба Александра Kарађорђевића. Kчево је као и KУЧ и KУЧЕВО везано за планинске колибе, куче односно катуне.. Kчево се и налази у области која се некада називала Kатунска нахија.