Књига није било досељавања Срба на Балкан аутора Александара Шаргића и Александара Митића разоткрива праву истину о писаним историјским изворима на које се позива службена наука. Научном методологијом направљена је нова историјска парадигма и тиме испуњен први услов за промену школских уџбеника.
Аутори књиге: Александар Шаргић и Александар Митић
Књига се може наручити путем мејла: srbskaprodavnica@gmail.com Тврд повез на 330 страна. Цена 1200 динара + Постекспрес. Путем мејла пошаљите име, презиме, адресу и контакт телефон за потребе достављача
ИЗВОД ИЗ ЗАКЉУЧКА КЊИГЕ:
У оквиру овог рада приказали смо бројне аргументе да су Срби аутохтон народ на Балкану и да се није десила никаква велика сеоба Срба у 7. веку. Треба још једном подвући чињеницу да смо као изворе користили управо она дела на која се службена наука позива када жели да оправда своју тезу о наводном досељавању Срба у доба цара Ираклија (610-641). Не само да нема података о таквом догађају код савременика из тог периода, него, како смо убедљиво показали, таквих тврдњи нема све до појаве дела приписаног ромејском цару Константину Порфирогениту у 16-17. веку.
Посебном анализом дела приписаног Порфирогениту, приказима манускрипта, анализом језика којим је писан наводни Порфирогенитов спис показали смо да је реч и о фабрикату и о фалсификату, који је више пута преправљан, да би свој коначни облик добио највероватније почетком 17. века. Посебну пажњу смо поклонили самом имену Срби, као и тумачењу значења имена Срби у спису приписаном Порфирогениту. Показали смо да је реч о једном злонамерном и крајње расистичком ставу према Србима изнесеном од анонимног писца који је потицао из редова католичког клира.
У књизи смо јасно решили дилему о томе ко се заправо крије иза имена Sclavi у латинским и Σκλαυηνοί у ромејским изворима. У више примера показали смо да се тај термин односи искључиво на Србе, а не на неку недефинисану словенску скупину, што потпуно мења досадашњи поглед на рану средњовековну српску историју.
Што се тиче дела која су писана пре списа приписаног Порфирогениту, трудили смо се да информације отргнемо из хаотичности у које су их намерно сместили припадници службене историографије. Ту пре свега мислимо на зборнике под именом „Византијски извори за историју народа Југославије“, у којима су та дела представљена на начин да обичног читаоца збуне и убију му вољу за даљим истраживањем. Пажљивим ишчитавањем, дошли смо до закључка да је заправо реч о три кључна велика и неколико мањих ратних догађаја у периоду од 535. до 585. Они се могу и морају разумети искључиво као ослободилачки ратови, а не као сеобе народа, како то желе да нам представе припадници службене историографије. Очигледно је циљ приређивача зборника „Византијских извора“ био да се створи хаос и да се заправо три велика догађаја од 535. до 585. године, представе као безбројни хаотични упади Срба на простор Ромејског царства. Поређења ради, за време владавине Стефана Немање (1166-1196), било је више ратова са Ромејима него током целог 6. века.
Дакле, у три кључна догађаја, у периоду од педесетак година, десило се ослобођење Срба од Рима (Ромеје). Каснији догађаји своде се углавном на безуспешне опсаде Солуна и Цариграда, једина два града која су остала под управом Ромеја на простору Балкана, након 585. године. Срби су више пута током 7. века опседали Солун и Цариград, понекад самостално, а понекад уз помоћ Авара. Авари нису учествовали у ослобађању територије, већ искључиво у опседању градова, што показује карактер њиховог друштва. Реч је о интересној пљачкашкој групи, коју занима искључиво плен…
ИЗВОД ИЗ САДРЖАЈА КЊИГЕ:
2. НОВА ИСТОРИЈСКА ПАРАДИГМА
2.1. Проблем српског имена и термина Склави (Склавени) у оквиру нове историјске парадигме
2.2. Илири и Σκλαυηνοί – Срби раздвојени римским освајањима
2.3. Срби као Гети у делу Теофилакта Симокате
2.4. Готско-Гетска дилема и Срби
2.5. Гети, Трибали и Дачани – Старобалканска српска племена
3. ЕТНОЛОГИЈА СТАРОСЕДЕЛАЦА: ИЛИРИ, ЛИМИГАНТИ, СКЛАВЕНИ – ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ У СВЕТЛУ АРХЕОЛОШКИХ ДОКАЗА
3.1. Етнологија староседелаца: Илири и Склавени
3.2. Етнологија староседелаца: Лимиганти (Срби) у историјским писаним изворима у светлу археологије
3.3. Етнологија староседелаца: Срби у делу Псеудо-Цезарија
3.4. Етнологија староседелаца: Срби за време Хуна, у делима Приска
3.5. Етнологија староседелаца: Срби у делу Прокопија Цезарејског
3.6. Етнологија староседелаца: Срби у делу Јордана
3.7. Етнологија староседелаца: Срби у делу Псеудо-Маврикија
4. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА СРБА ПРОТИВ РОМЕЈА
4.1. Ослободилачки ратови Срба у списима Прокопија Цезарејског
4.1.1. Прокопијеве вести о ослободилачким ратовима Срба
Први српски устанак против Ромеја (534-536. године)
4.1.3. Прокопијеве вести о ослободилачким ратовима Срба
Други српски устанак против Ромеја (од 548. до 550.) 133
4.2. Српски устанак и прва српска опсада Цариграда 559.године према изворима Јована Малале и Теофана
4.2.1 Теофанова потврда Малалиних извештаја о српској опсади Цариграда 559. године
4.3. Завршна фаза ослободилачких ратова Срба (576-586)
Трећи устанак Срба против Ромеја
4.3.1. Менандар, Јован Бикларски и Јован Ефески као писани извор за ослободилачке ратове Срба
Трећи српски устанак против Ромеја
4.3.2. Однос Срба и Авара
Државотворни народ и војна хорда
4.3.3. Завршна фаза Трећег српског устанка против Ромеја
Симокатине вести у контексту реалног стања
4.3.4. Измишљени балкански походи цара Маврикија и реално стање на терену
5. ФАЛСИФИКОВАНИ ИЗВОР ЗА ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА – СПИС ПРИПИСАН КОНСТАНТИНУ ПОРФИРОГЕНИТУ
5.1. Манускрипти списа приписаног Порфирогениту
5.1.2. Манускрипт Кодекс Ватиканус
5.2. Критички осврт на налазе др Тибора Живковића
5.3. Историјске нетачности списа приписаног Константину Порфирогениту
5.4. Проблем имена Срба у спису приписаном ромејском цару Константину Порфирогениту
5.4.1.Облик имена СРБИ код писаца који су писали на грчком, латинском и арапском језику
5.4.2. Језичка историјска анализа уметања Л у име Срби
5.4.3. Погрешна, нетачна и расистичка етимологија имена Срби у„Порфирогенитовом спису“
Значење имена СРБИ